Centralnoafrička republika

 Džaslin

Bio je prvi Afrikanac koga sam upoznao u Bangiju. Nisam stigao ni ljudski da napunim pluća afričkom sparinom, a već smo bili u bolnici. Neko je zakucao na vlata. Kažem, slobodno. I pojavljuje se lepo i nasmejano lice, sa četkom za ribanje i kofom vode, koje na neveštom srpskom kaže Dobro jutro.

Uzvraćam Dobro jutro.

- My name is Jasline.

- Polako-kažem ja njemu- prvo da popijemo kafu. Obrisaćeš pod.-Ja sam Saša, novi farmaceut ovde u bolnici.

Skuvam kafu njemu i sebi. Sipam iz vojničkog termosa.

- Very delicious coffee...Very delicious...Very...very- pookazivao je prstima. Sa lica mu se nije skidao osmeh. Ni tada, a ni sledećih šest meseci, koliko ću sa njim da provedem uz taj jutranji ritual. Kafa sa Džaslinom.

I tako, već tog prvog jutra, saznam o tom momku da je na ugovoru od devet meseci sa UN-om , i da posle toga uzimaju nove radnike. Njih, ostavljaju da se snađu. Prodaju kuvana jaja, voće, drva, patike... Hodaju ulicom i prodaju. Žive dan za danom.
Rekao mi je da je student ekonomije na Univerzitetu u Bangiju. A onda mi je iz novčanika izvadio slike u atletskom reprezentativnom  dresu Centralnoafričke republike.

- Pa ti si šampion.- rekoh ja ushićeno.

- Yes.- nasmeja se on. Jednim od najuobičajenih odgovora kada mu oči plamte neobičnom radošću.

Iako ovo nije bio moj prvi odlazak u Afriku. Iako sam napisao na stotine stranica teksta o Africi.  Iako sam pročitao na hiljade stranica različitih pisaca kojima je Afrika bila inspiracija, nisam mogao da ostanem ravnodušan na tu prostu reč- Yes. Na osmeh koji se raširio njegovim licem. Na radost koju obasipa oko sebe. Atletičar koji nikada nije trčao van svoga grada. Njih četvoro na slici i jedna devojka. Njegov osmeh kada uleće u cilj. A onda slika kako nosi neku devojku na rukama. Rekoh mu daj mi da ti skeniram i odštampam.

-Yes-opet je rekao blistavim osmehom.

A onda mi je rekao  da je prestao da trenira jer se oženio. Dobio bliznakinje i da je morao da vodi računa o familiji. A ima veliku familiju. Otac mu je umro. Svi žive zajedno. 

A onda smo počeli da pričamo o ratu koji je besneo Centralnoafričkom republikom. Nisam ga pitao na čijoj je strani bio. Nije ni bitno ko je i na čijoj strani.  Ovo je bio tek moj prvi radni dan. Dobio sam prijatelja koji će da proviri tamo gde moje oko ne može. Koji ćemi pričati o afričkim biljkama koje leče malariju. O neobičnom korenju koje se prodaje po ulici za koje ću kasnije, naravno od njega saznati (uz gestikulaciju laktom), da  služi za podizanje „one stvari“.

Rećiće mi da se on, na njegovom maternjem jeziku,  zove Djoni Molengue. Nije mi bilo jasno, zašto Jasline, ali to će mi ostati nerazjašnjena misterija. Vrlo brzo će naučiti gomilu srpskih reči. Brzina kojom afrikanci savladavaju jezik je fascinanta. Možda ima veze sa njihovim genom za muziku. Taj istančen osećaj za melodiju. Za ritam koji pokreće telo kada prvi takt dođe do ušiju. Kakav god da je. Da li je srpski čačak, samba ili njihov ples. Njihovo telo ritam ne promašuje. Verovatno je njihov vestibularni aparat drugačiji. Njihov sluh podjednako upija i muziku i reči. 

Vrlo brzo je naučio, a šta bi drugo, čitaoci će pogoditi sami.

Neću reći na srpskom, zbog političke ili korektnosti bilo kakve vrste koje se grozim. Ali kako često  moje Afričke avanture, posebno fotografije, zagolicaju maštu mlađoj deci reći ću na  na sangva jeziku: Ceca ima Kota-Gbonda.

Neko, pre nas ga je upoznao sa srpskom majkom. 

Da radiodifuzni savet radi kako valja, verovatno ne bih bio u situaciji da se od srca smejem njegovim rečima kada kaže, Ceca ima very, very Kota-Gbonda. 

Mada nema tu trunke zlobe niti vređanja. Ali kako je u zemlji Srbiji, po ugledu na razvijenu svest zapadnoevropske civilizacije, porastao feministički pokret koji se bavi jako ozbiljnim stvarima, i da su konačno upeli da se otarase nebitnih i sporadičinih stvari koje se tiču radnog vremena žena, povećanja roditeljskog dodatka za svako sledeće dete ili bilo kojih stvari koje se ne tiču političke korektnosti, ja bih da  se ogradim i unapred izvinim. Ne se razumem u pravo.

Toliko za sada od mene. Ovo je moj prvi i eksperimentalni blog tekst o Africi... Nastavci slede....