Centralnoafrička republika. Dom u koji nisam bio i svadba na kojoj, naravno, nisam bio.

Nisam prvi put u Africi. Proveo sam šest meseci u Čadu, na granici sa Darfurom. I tamo, kao i ovde,  valuta je bila Centralnoafrički franak.

Skraćenica CFA je između 1945. i 1957. značila " Colonies francaises d'Afrique" ili  Francuske kolonije Afrike a posle toga " Communaute francaise d' Afrique" ili Francuska zajednica Afrike.
Zaista politički korektno i velikodušno sa njihove strane. Dali su im nezavistnost, a zadržali prefiks"francuski". Familijarnost mora da se održi.

Postoji Zapadnoafički CFA i Srednjeafrički CFA. Ono što je zajedničko i za jednu i za drugu valutu je to-u čijoj se slamarici pare čuvaju. :-) A to je trezor Nacionalne banke Francuske. 
I sigurno o njima brine neki francuski Dinkić, Jelašić, onaj posle njega ili ova guvernerka  čija je ćerka prvi zubar u RFZ-o, filijala Novi Sada ( ako se tako zove)

Sve ovo pominjem jer u CAR-u besni građanski rat zbog para. 

Šesdesetih godina Afrika je krenula putem progresa jer su stasale nacionalno svesne vođe koje su imali cilj-oslobođenje od robstva belog čoveka i razvoj obrazovanja. Patrisa Lububmbu (autor ovog bloga je živeo u studentskom domu njegovog imena :-)) su mučki ubili, a Nelson Mendela je u poznoj starosti završio kao celebrity.

A onda su se kompanije dosetile i ubacile religijske sukobe. Bog daje, Bog i uzima. Vi čekajte svoga, a mi našeg imamo. Njegovo ime je $.

I zbog tih para je bila pucnjava oko nas. Ko na koga, nije ni bitno. Epilog je da iz bezbednostnih razloga naše kretanje bilo strogo kontrolisano uz sve mere bezednosti.

A to je značilo: nema sretanja novih ljudi, sem onih koji završe kao pacijenti; nema fotografisanja nečeg što može da izazove empatiju; nema ničeg sem isčekivanja da se sukobi primire.

I tada se na vratima pojavi nasmejani Džaslin. Čistač koji je radio preko UN-a. (O njemu sam već pisao u prvom postu.)
U mom vojničkom termosu kafa ga je već čekala. Sipam sebi, sipam njemu. I prvih dvadesetak minuta dok ne počnemo sa radom rezervisano je za globalno političarenje.
Objasni on meni o čemu se radi. Što za čitaoce nije bitno, jer o ratu na ovom blogu ne želim da pišem i tada se meni upali lampica.
-Džasline, vidiš, ja ne mogu da izađem odavde. Zašto ja tebi ne bih dao fotoaparat, pa da ti meni napraviš najlepše slike o Africi?
- Yes.-rekao je uz njegov prepoznatljiv osmeh- A šta želiš da slikam?
- Bananu. Kad sam bio klinac banane su bile simbol da neko ko ih kupuje ima para. I jedino smo ih dobijali ako budemo te sreće i završimo u bolnici.
- Hoćeš da ti slikam banane?- začudio se Džaslin.
U pravu je čovek. Kao kad bi mene u Srbiji pitao neki stranac da mu slikam šljivu Dženariku, jabuku ili dud :-)
- I ne samo banane... slikaj mi sve...Slikaj ljude...slikaj grad...slikaj tvoju familiju... Slikaj sve što ti padne na pamet...
- Važi... a jel možeš ti mene da slikaš tu gde ti sediš? Pored lekova... kao da ja izdajem lekove.
Ja se nasmejah iz sveg srca, ustadoh sa stolice i ustupih je njemu. On se sve vreme smeje.

- Znaš šta Džasline...Toliko si vremena proveo čisteći oko lekova da sam ja ubeđen da si ih već popamtio. Ajde, za šta se koristi ovaj lek?-uzeh kutijicu prvog leka sa police. Smejući se odgovori iz prve:- za lečenje malarije.
- A ovaj ovde?
- To si mi davao za moju bliznakinju. Antibiotik.
- Super. Sada ćemo da pozovemo još dva člana komisije i da mi lepo tebi damo diplomu.
- Yes.. počeću da lečim.-šali se Džaslin.
- Ali pazi... imam ja još bolji predlog.
- Koji?-sve vreme mu osmeh ne spada sa lica.
- Pa da ti upišemo doktorat na privatnom fakultetu u Srbiji. Dok smo mi ovde ti ćeš doktorirati, a onda posle možeš  da postaneš čak i ministar. Prime minister Djoni Molengue.
- Prime minister Djoni Molengue. Smejao se Dzaslin "bacajući kosku" laktom o lakat. Uzeo aparat i otišao. I posle nedelju dana  Džaslin mi donese fotoaparat. Ektar slika, kako bi rekli naši stari. A ja zbog ogromnog finansijskog dila sa Nacionalnom bankom Francuske vam pokazujem samo sledeće:

Ovo nisu zelene banane, već zrele izgledaju zeleno :-)

Mango

Mislim da je jedino moja sestra bliznakinja lepa kao ja.

Ja sam sestra bliznakinja, ili ovaj što piše ne ume da nas razlikuje.

Ovo je puder. Nešto me ujelo.

Ne znam šta znači, ali naučio me Jasline

Familijarna. Bliznakinje sa dvojicom stričeva :-)

Stričevi

Svadba na kojoj nisam bio :-)

Mladenci koje nisam upoznao

Ovo cveće zaista miriše

Gledao sam ih iznova i iznova. Gledao sam tu familiju i imao utisak kao da ih sve znam. Vidim kako se Džaslinov brat slika sa tri podignuta prsta, pretpostavljajući da ga je ovaj naučio; osećam miris jela dok se krčka; slušam tu graju velikog doma; osećam  radost i neku neobičnu svečanost ljudi koji su na svadbi; sećam se detinjstva i pitanja moje sestre kada će da se razboli da joj neko donese banane :-)

A buket od ovog cveća kasnije ću kupiti od jednog švrće pored reke. I miriše na svet koji je živ.