Crveni meteoalarm

Najviše sam mrzeo kamion koji je čistio sneg. Kakav je to samo neprijatelja detinjstva bio.

Sa odvratnom grtalicom i još odvratnijim rezervoarom iz koga sipti so. 

Kako sam bio nesrećan kada bi ujutru istrčao na ulicu i video snegom utaban asfalt koji je izgledao kao na mrtvac samrti. Beli utabani put po kome smo se veče pre toga gumenim „Borovo“ čizmama klizali imitirajući klizače, nestajao je u razvodnjenoj masi. A nedelju dana je sneg neprestano padao. Siptao je uz vetar zatpavajući sve pred sobom. Đaci iz udaljenih sela bi išla u školu dok bi neko od roditelja išao na čelu i prtio. Po nekad bi moj otac, te, svoje đake iz udajenih zaseoka ostavljao da kod nas prenoće. Zamislite, roditelji nisu zvali na mobilni telefon. Verovatno da nisu imali gde da napune baterije, pošto struja koja jedva da je svetucala, često je  bila u prekidu.

A onda bi taj sipkav sneg prelazio u krupne suve pahulje i ujutru bi sve oko, i iza kuće, bilo procvetano u belo. Obgrnut vunenim šalom, sakriven pod vunen džemper, uvučen u vunene čarape sa njuškom napred ( kako ih je plela moja baba) izleteo bih napolje a da se još nisam ni čestito probudio. I u nozdrvama sam osećao miris snega, iako mnogi kažu da sneg ne miriše. Meni miriše, i još uvek na samu pomisao na ta jutra osetim to štipanje u nozdrvama.

Nisam voleo da iko čisti sneg. Osećao sam kao da će da se sve to nekako uneredi, razbije, umre... Čišćenje snega je meni tada mirisalo na smrt, a ta belina, i taj miris je bio život.

A tek radosti kada bi sa snegom došlo i tele. Toplina štale, zaparao miris, krava koja liže svoje čedo i ono koje ne zna šta ga je snašlo. Leži u senu i gleda kao tele. A onda krčma: grejana rakija, muško sam-valja se. A babe, te babe što su vesele pile rakiju barabar sa dedama koji bi se uveče uspavali na stolicu kada bi kod nas svratili da „paze“ televiziju. Mi smo jedini u zaseoku imali taj crno-beli televizor marke Gogen EI Niš. Nisu dolazili da vide da li će biti crvenog-meteoalrma. I da panično šire vesti po selu kako će temperatura biti čak -5-10°C, a taj odvratni sneg trajati celih dva dana. Dolazili su da vide Kamenka Katića. Eto, Kamenko je rekao biće snežni dan. Folk parada bi tek stigla, a deda Jova bi zahrkao na stolici. A onda, kada se sve to završi, pogodi brale čiju su koji opanci među gomile njih.

To je bilo vreme godinu-dve pre ili posle smrti starog velikog vođe, a za o vreme tnovi je odlazio sa tatom  da na Marakani pohađa liderski kurs. Oficiri nisu bili barabe, već su bili tu, da od baraba načine ljude, kako su nas učili. Pa bi  bar jednom godišnje sve moje komšije od seljaka postajali vojnici. Moj otac je tek kasnije zadužio uniformu. Kada je veliki vođa umro, mi isčekivali da će nekakvi špijuni da preplave našu zemlju, a mali vođa već pravio liderske grupe u čast Milka Đurovskog.

I tih zima su snegovi bili snegovi. Moja Vlasina bi ledila, mi bismo gazili i klizali se po ledu ispod kojih su bili virovi dubine po dva metara, a crveni meteoalarm nikako da se upali. Pa kada bi se u proleće topio sneg sa planina, reka bi nosila sve pred sobom, opet crveni meteoalarm se nije palio. Palio se da naperijatelj stalno vreba, da stalno osluškuje, da moramo biti spremni u svakom trenutku, da se domovina čuva znanjem i lepim vaspitanjem... a to da li ćemo da se smrznemo ili ne, pa to je bilo prosto i jasno. Zima služi da se smrzneš, u školu se mora, a kako ćeš da odeš, pa ima ljudi pa lako će da otprte sneg.

A onda se upalio crveni meteolarm. Nestajale su zime, kao i ljudi koji su prtili taj sneg da bi deca mogla u školu. TV Gogen EI Niš, još uvek čuvamo negde na tavanu, da me podseća na deda Jovu koga odavno nema više, kako ne bi sačekao ni folk paradu, a već bi se uhrkao. Vlasina više ne ledi, a i sve je manja. Prvo su joj oteli decu, i od njenih pritoka namirivali sebičan svet vodom. A onda su napravili mini-hidrocentrale, da vođinim  drugarima pune džepove. Pa su i iz planina vodu iscedili nekakvim cevima. Deca se više ne klizaju po ledenoj Vlasini i niko se ne plaši da će nestati u dubini reke lomljenjem leda. Ona nestaju. Ona odlaze. Ona se ne rađaju. 

Crveni meteolarm je odavno upaljen. Samo je trebalo vreme da nam kažu. Hvala im.